Više od 14.000 ljudi u Srbiji godišnje umire zbog zagađenog vazduha, tvrde stručnjaci

Prema procenama stručnjaka, više od 14.000 prevremenih smrti godišnje u Srbiji može se direktno povezati sa zagađenjem vazduha. Svaki propušteni dan bez akcije znači još izgubljenih života, veće troškove lečenja i trajne posledice po decu, starije i hronično obolele osobe.

To se navodi u Izjavi stručnjaka o kvalitetu vazduha u Republici Srbiji, a koju potpisuje više od 20 predstavnika stručne zajednice iz oblasti javnog zdravlja, medicine, prava, zaštite životne sredine, epidemiologije, klimatologije, energetike, ekonomije i društvenih nauka. Oni upozoravaju na zabrinjavajuće posledice zagađenja vazduha u Srbiji i zahtevaju hitne zakonodavne i institucionalne reforme.

U saopštenju Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) sa događaja na kojem je predstavljena izjava, navodi se da dok građani Srbije svakodnevno udišu zagađen vazduh, institucije ostaju nemi svedoci jedne od najvećih javnozdravstvenih kriza u državi. „Predstavnici i predstavnice stručne zajednice upozoravaju da Srbija i dalje nema funkcionalan sistem zaštite kvaliteta vazduha, uprkos jasnim zakonskim obavezama i alarmantnim podacima o posledicama po zdravlje stanovništva“, stoji u saopštenju.

Taoci prljavih tehnologija

RERI navodi da zvanični izveštaji Agencije za zaštitu životne sredine, lokalnih samouprava i Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) potvrđuju da građani Srbije udišu vazduh koji ne ispunjava čak ni minimalne domaće standarde, a kamoli nove, strože evropske kriterijume utvrđene Direktivom (EU) 2024/2881 o kvalitetu ambijentalnog vazduha. Koncentracije suspendovanih čestica PM2.5 i PM10, azot-dioksida (NO₂) i sumpor-dioksida (SO₂) i dalje višestruko premašuju dozvoljene vrednosti, dok sistemi monitoringa u mnogim gradovima nisu funkcionalni.

Stručna zajednica podseća da je Zakon o zaštiti vazduha i dalje neusaglašen sa novim zahtevima Evropske unije, iako Srbija ima obavezu da do 2030. godine smanji emisije ključnih zagađivača i zaštiti zdravlje građana. Država je 2022. usvojila Program zaštite vazduha, ali njegovo sprovođenje ostalo je fragmentirano, bez međuresorne saradnje i bez uključivanja javnozdravstvenih institucija, dodaje se u saopštenju.

„Zagađenje vazduha nije samo ekološki problem, to je pitanje života, zdravlja i socijalne pravde. Dokle god institucije ćute, građani Srbije ostaju taoci prljavih tehnologija, političke neodgovornosti i sistemske nebrige“, navodi se u zajedničkoj izjavi stručnjaka.

Poziv na hitnu akciju

Dodaje se i da stručna zajednica zahteva od Vlade Republike Srbije, Narodne skupštine i nadležnih ministarstava da bez odlaganja sprovedu reforme i obezbede usklađivanje sa evropskim standardima kvaliteta vazduha. Ključne preporuke uključuju:

1. Usklađivanje Zakona o zaštiti vazduha sa Direktivom (EU) 2024/2881, uključujući nove granične vrednosti, prava građana na pravnu zaštitu i transparentnost podataka.

2. Uspostavljanje funkcionalnog sistema monitoringa – javno dostupnog, digitalnog i u realnom vremenu.

3. Donošenje i sprovođenje lokalnih planova kvaliteta vazduha u svim gradovima sa prekoračenjima.

4. Obustavljanje subvencija za izvore zagađenja, posebno za fosilna goriva, i preusmeravanje sredstava na čistu energiju i energetsku efikasnost.

5. Uvođenje zdravstvenih indikatora kvaliteta vazduha, javno objavljivanje podataka o respiratornim bolestima i prevremenoj smrtnosti.

„Ne postoji nijedan opravdan razlog da Srbija ostane slepa na sopstvenu zdravstvenu krizu“, poručuju potpisnici izjave, prenosi RERI. „Zahtevamo odlučnu, naučno zasnovanu i odgovornu politiku koja će osigurati pravo svakog građanina na čist, zdrav i bezbedan vazduh. Zaštita kvaliteta vazduha mora postati temelj javnozdravstvene politike, socijalne pravde i odgovornog upravljanja državnim resursima, primenjujući princip zdravlje u svim politikama.