Vize izazvale prve pukotine u taboru Trampa, Mask psovao: Da li ćemo teže do posla u Americi
Novoizabrani predsednik Donald Tramp juče je podržao program H-1B viza, stajući na stranu Ilona Maska u sukobu koji je podelio njegove pristalice. Saveznici sa krajnje desnice kritikovali su ovaj program kao deo svoje antiimigracione politike.
Tramp je za Njujork Post rekao da je „uvek bio za vize“, koje omogućavaju američkim poslodavcima da zapošljavaju strane radnike na privremenoj osnovi za poslove koji zahtevaju „visoko specijalizovana znanja“ i koje često koristi tehnološka industrija.
„Imam mnogo H-1B viza u svojim biznisima“, izjavio je Tramp, nazvavši to „sjajnim programom“.
Ovo pitanje je postalo predmet žestoke debate među njegovim saveznicima nakon što je Tramp najavio da je angažovao investitora Srirama Krišnana kao višeg savetnika za politiku veštačke inteligencije. Krišnan se ranije zalagao za ukidanje ograničenja na zelene karte i programe za imigraciju kvalifikovane radne snage.
„Ukloniti budale iz partije“
Sukob se produbio i prerastao u širu raspravu o američkoj radnoj kulturi, rasi i imigraciji. Eskalirao je u petak i subotu, kada je Mask oštro branio program, napisavši na platformi X: „Budale vredne prezira moraju da budu uklonjene iz Republikanske stranke, iz korena“. Ovo je bila reakcija na objavu desničarskog komentatora Skota Adamsa. On je tvrdio da „MAGA kopira demokrate u tome kako gubiti izbore, dok se osećaju dobro u vezi sa sobom“.
Mask je kasnije pojasnio da se referisao na „one u Republikanskoj stranci koji su mrzitelji i nepopravljivi rasisti“.
Trampov saveznik Stiv Benon posvetio je dve epizode svog podkasta „Ratna soba“ ovom pitanju. Oštro je kritikovao H-1B program i Silicijumsku dolinu, nazvavši program „ekonomskom i finansijskom prevarom“. Sa „mračnim temeljima mržnje prema američkim građanima i našoj voljenoj Republici“.
Benon je rekao da ima puno poštovanje prema Masku, ali ga izaziva da dokaže tvrdnje da njegove kompanije zavise od H-1B viza. Tražio je da objavi podatke o svakom inženjeru zaposlenom putem H-1B vize i da dokaže da Amerikanci nisu mogli da popune te pozicije.
Mask: Obj…te
Mask, koji je rođen u Južnoj Africi, na X-u je juče napisao: „Razlog zašto sam u Americi, zajedno sa toliko kritično važnih ljudi koji su izgradili SpaceX, Teslu i stotine drugih kompanija koje su ojačale Ameriku, jeste H-1B. Napravite veliki korak nazad i ODJ**ITE. Zaratiću po ovom pitanju u meri koju ne možete da zamislite“.
Tramp, međutim, nije uvek bio toliko naklonjen H-1B vizama. Tokom svoje predsedničke kampanje 2016. godine, nazvao je program „vrlo lošim“ i „nepravednim“ prema američkim radnicima. Dok je bio predsednik, pooštrio je pravila za prijave za H-1B. Administracija Džoa Bajdena ranije ovog meseca uvela je nova pravila kako bi program učinila pristupačnijim poslodavcima. Pojednostavili su proces prijave i obezbedili više prostora poslodavcima u utvrđivanju da li ispunjavaju kriterijume.
Pored Maska, Vivek Ramasvami i investitor Dejvid Saks takođe su branili Krišnana i H-1B program od napada predvođenih krajnje desnom Trampovom saveznicom Lorom Lumer. Ona je Krišnanovo zapošljavanje nazvala „duboko uznemirujućim“. Tvrdi da „dopuštanje direktorima velikih tehnoloških kompanija da ulaze u Mar-a-Lago vodi ka smrti naše zemlje. Zar ne?“.
Mask je predsednik iz senke?
Tramp je u subotu stao na stranu Maska, jer su njih dvojica dodatno produbili svoj politički savez. Neki političari i zakonodavci na obe strane, primetili su, kako kažu, sve veći Maskov uticaj na dolazeću Trampovu administraciju. To su Trampovi kritičari iskoristili da ga ismeju sugestijama da je Mask „predsednik iz senke“.
Početkom meseca Mask je praktično ubio republikanski plan budžeta kada je napao planirani zakon u nizu tvitova. To je navelo Trampa da nekoliko sati kasnije reaguje na Maskovu zabrinutost i vrati Republikance nazad na planiranje.
Osim u tehnološkim kompanija koje koriste H-1B program da zaposle inženjere i osobe sličnih zanimanja, on se koristi u mnogim industrijama, uključujući arhitekturu, medicinu, obrazovanje, pravo, teologiju i umetnost. Svake godine SAD izdaje 65.000 ovih viza, uz dodatnih 20.000 za radnike sa master diplomama ili višim obrazovanjem stečenim u SAD. U 2023. godini više od 700.000 ljudi posedovalo je H-1B vize. One važe tri godine i mogu se produžiti na maksimalno šest.
Sara Dorn, novinarka Forbes