Vlada Srbije donela Odluku o emisiji dugoročnih državnih hartija od vrednosti
Vlada Srbije donela je danas Odluku o emisiji dugoročnih državnih hartija od vrednosti na međunarodnom finansijskom tržištu u okviru ažuriranog GMTN programa (G1obal Medium Term Notes Programme).
Trajanje Programa je, kako je saopšteno iz Vlade, godinu dana i omogućava pojednostavljen proces kliringa obveznica „što doprinsi efikasnosti transakcije“.
„Emitovanje obveznica u okviru Programa omogućava efikasno upravljanje javnim dugom i prisustvo Republike Srbije na međunarodnom finansijskom tržištu“, navedeno je u saopštenju.
Dodaje se da zelene i socijalno održive obveznice predstavljaju vrstu dužničkih hartija od vrednosti kod kojih se sredstva koriste isključivo za finansiranje ili refinansiranje postojećih, budućih ili ranijih zelenih i socijalno održivih projekata.
Obveznice, ročnosti deset godina emitovane su, kako je navedeno, po kuponskoj stopi od šest odsto u dolarima, „uz značajno interesovanje investitora iz celog sveta“.
Narodna banka Srbije (NBS) i ministar finansija Siniša Mali su u odvojenim saopštenjima objavili da je Srbija u sredu na međunarodnom finansijskom tržištu “uspešno realizovala emisiju desetogodišnjih dolarskih održivih evroobveznica”, odnosno obveznica čija će sredstva biti korišćena za održive projekte u oblasti zelene agende i socijalno odgovornih aktivnosti.
U saoppštenju ministarstva navodi se da je Republika Srbija je danas po prvi put na međunarodnom tržištu emitovala održive obveznice (ESG), čime je prikupljeno 1.5 milijardi dolara za finansiranje održivog razvoja, zelenih projekata i projekata kojima se podstiče društvena odgovornost,.
Ministar Siniša Mali je ocenio da je veliko interesovanje investitora najbolji pokazatelj da je ekonomija Srbije stabilna i da nastavlja da raste.
„U prvom kvartalu ove godine smo imali stopu rasta od 4,7%, i želja nam je da dalje nastavimo da ostvarujemo ovako visoke stope rasta kako bismo uspešno sproveli program “Skok u budućnost – Srbija 2027“, koji obuhvata 323 projekta u celoj Srbiji. Pri tome, u potpunosti zadržavamo makroekonomsku stabilnost, s obzirom na to da nam je udeo javnog duga u BDP-u 47,6%, što je daleko ispod nivoa zaduženosti evrozone koja iznosi 89% BDP-a. Sa ovim prikupljenim sredstvima, na računu budzeta ćemo imati oko 5,4 milijardi evra, što građanima Srbije daje sigurnost, a nama veliku rezervu, ne samo da sprovedemo projekte koje smo definisali, nego i da budemo sposobni da reagujemo u slučaju neke nove svetske krize“ rekao je Mali.
„Nakon emisije prvih „zelenih” evroobveznica Srbije na međunarodnom tržištu 2021. godine, ovo je druga hartija sa oznakom ESG (Environmental, Social, and Governance), koju emituje naša zemlja“, navodi se na sajtu NBS.
S obzirom na prisutnu neizvesnost na međunarodnim tržištima, pre svega uzrokovanu geopolitičkim faktorima, ali i neizvesnošću na polju globalnih inflacionih izgleda (zbog kojih su kamatne stope u međunarodnom okruženju još uvek relativno visoke), današnja emisija evroobveznica Republike Srbije može se okarakterisati kao veoma uspešna, naročito ako se ima u vidu da postoji izuzetno visoka tražnja investitora (premašila je 6,5 milijardi dolara) i više od četiri puta veća od nominalne vrednosti prodatih evroobveznica, pri čemu je interesovanje pokazalo nekoliko stotina investitora iz celog sveta (SAD, Velike Britanije, Evrope i Azije), koji su dostavili preko 250 ponuda.
Takođe, treba imati u vidu i smanjenje troškova finansiranja (zahtevane stope prinosa investitora) tokom aukcije za 40 baznih poena (0,40 procentnih poena), što je znatnije smanjenje u poređenju sa uporedivim evroobveznicama zemalja u razvoju, emitovanih od početka ove godine (32,5 baznih poena).
Međunarodni investitori su bili spremni da prihvate i nižu stopu na srpske hartije od fer vrednovane (negativan iznos premije za novu emisiju), odnosno da pristanu na nižu stopu od one na koju ukazuju tržišna kretanja, za razliku od zemalja u regionu, kod kojih su zahtevali dodatni prinos za novu emisiju.
Dolarskim evroobveznicama koje dospevaju samo jednu godinu (2033. godine) pre danas emitovanih (2034. godine) danas se trgovalo na sekundarnom tržištu uz stopu prinosa do dospeća od oko 6,25%.
Snažna tražnja investitora omogućila je da predstavnici delegacije Republike Srbije u razgovoru sa investitorima dodatno smanje troškove finansiranja (snize kamatnu stopu) za 0,4 procentna poena (tzv. tightening), čime je konačna stopa prinosa bila znatno niža u odnosu na smernice s početka aukcije.
Kao i u slučaju prethodnih emisija dolarskih evroobveznica, a s ciljem smanjenja i deviznog i kamatnog rizika javnog duga, Republika Srbija je zaključila i hedžing transakcije, dodaje se.
Takvim transakcijama je obaveze po osnovu emisije dolarskih evroobveznica odmah konvertovala u obaveze u evrima. Time je, pored smanjenja izloženosti deviznom riziku kretanja dolara prema evru, smanjen i faktički trošak zaduživanja Republike Srbije, tako da on nakon hedžinga za evroobveznicu iznosi 4,75%.
Beta, Forbes