Vlahović: Model razvoja Srbije nedovoljan za sustizanje privreda srednje i istočne Evrope

Predsednik Saveze ekonomista Srbije Aleksandar Vlahović je danas ocenio da je model razvoja Srbije obezbedio privredni rast, ali je nedovoljan za sustizanje zemalja Srednje i Istočne Evrope.

U govoru na Kopaonik biznis forumu ukazao je da je jedan od problema nepostojanje jasnih strateških planova države u segmentu javnih investicija, a ni transparentne metodologije izbora projekata, zasnovane na merljivim efektima – produktivnosti, izvozu i regionalnom razvoju.

„Uprkos ubrzanom rastu u pojedinim godinama, mi i dalje ostajemo na nivou od 60 odsto prosečnog BDP-a po glavi stanovnika u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope“, naveo je Vlahović.

Kako se biraju projekti

Kazao je da je pre osam godina „bilo sasvim očigledno da se mora razvijati drumska infrastruktura i železnički pravci, međutim danas nam je potreban jasan dugoročni investicioni plan koji će obuhvatiti investicije u komunalnu infrastrukturu, energetiku i razvoj digitalne mreže, obrazovanja, inovacione infrastrukture“ i istakao da to čini osnovu moderne industrijske politike.

Kazao je da domaći ekonomisti i ove godine sugerišu nadležnima da se precizno definiše metodologija za izbor državnih projekata u kapitalnom investiranju tako da svaki bude analiziran sa satnovišta društveno-ekonomske opravdanosti i uticaja na ukupnu privrednu aktivnost, „budući da se trenutno sva velika ulaganja realizuju po pretežno posebnim postupcima, bez konkurentne procedure, a posledica su neretko probijanje budžet i kašnjenja“.

„Svesni smo da transparentna tenderska procedura ima mane, zahteva efikasniju administraciju i vreme, ali čak i kod posebnih postupaka, moguće je unaprediti transparentnost i obezbediti efikasnije trošenje javnih sredstava“, naglasio je Vlahović.

Problem stranih investicija

Podsetio je da su, uz državna kapitalna ulaganja, strane direktne investicije (SDI) imale veliku ulogu stabilizaciji Srbijem ali je najveći deo bio usmeren ka tradicionalnim sektorima, čime se ne doprinosi promeni privredne strukture, jer su u većoj meri izostale investicije u visokotehnološkim sektorima.

„Na proteklom forumu upozorili smo, ne bez razloga, da je maksimalno dostignuti iznos SDI sa postojećom strukturom teško održiv. Naša radna snaga je u međuvremenu postala cenovno nekonkurentna i to se može videti i u ovoj svakodnevnoj migraciji“, ukazao je Vlahović.

Podsetio je da je prošle godine iznos SDI bio na nivou od oko 60 odsto onoga ostvarenog 2024. godine.

„Domaće privatne investicije stagniraju u ukupnom portfelju investicija i taj trend govori da postoje ozbiljna institucionalna ograničenja, visoki rizici ulaganja, posebno u sektorima naprednih tehnologija. Zato su potrebne jake i nezavisne institucije. Jasna i predvidiva pravila moraju da postoje za sve učesnike na tržištu“, naveo je predsednik Saveza ekonomista Srbije.

Smatra da je važno da država aktivnim industrijskim politikama usmerava SDI ka naprednim privrednim granama koje bi širile znanje i savremene tehnologije u domaću privredu.

„To podrazumeva napuštanje neselektivne politike subvencionisanja i prelazak na selektivne, uslovljene i merljive podsticaje“, rekao je Vlahović.

Politika subvencija

Rekao je da subvencije moraju da budu definisani horiznotalno, za određene privredene grane, a samo izuzetno u pojedine klasterim gde domaći dobavlajčki lanci vrednosti postoje i nalaze se u industrijama sa višim tehnološkim sadržajem.

„Podsticaji moraju biti vezani za tehnološki sadržaj, za izvoz, ulaganje u istraživanje i razvoj, obuke, sertifikate. ;Industrijska politika mora da gradi domaće dobavljačke lance i klastere, jer bez toga teško da može da se napravi rast diomaće dodate vrednosti“, kazao je on.

Vlahović je izjavio i da je Srbiji potreban nastavak reformi jer ;“niz strukturnih ograničenja koja Srbiji čak i u vremenima velikog poleta ka EU ne bezbeđuje da ostvari rast od četiri i više procenata godišnje. ;Imamo strukturnih problema, da pored promene privredne strukture, moramo voditi računa i o nivou i iznosu domaćih, privatnih investicija“, rekao je on.

Rizici

Naglasio je da industrijska politika ne sme da bude spisak želja i da mora da ima prioritete, jasne instrumente i procenu fiskalnih troškova, navodeći kako, dbi industrijska politika bila uspešna, obrazovanje mora dobiti centralno mesto u razvojnoj politici.

„Cilj sprovođenja adekvatne industrijske politike podrazumeva da Srbija u narednoj deceniji pređe sa rasta zasnovanog na potrošnji i bruto investicijama na rast zasnovan na izvozu i produktivnosti“, zaključio je Vlahović.

On je istakao da će ekonomski izgledi Srbije i dalje zavisiti od geopolitičkih rizika, ratnih sukoba, trgovinskih tenzija između velikih ekonomija, uključujući stanje u energetskom sektoru po pitanju NIS-a, kao i neizvesnosti oko spoljne tražnje ključnih trgovinskih partnera, te moguće nestabilnosti globalnog finansijskog tržišta.

„Srbija je mala, srednje razvijena ekonomija sa dominantno tradicionalnom privredom. Uprkos velikim kapitalnim i inostranim privatnim ulaganjima, struktura privrede se u proteklih 10 godina nije značajno promenila i s tim u vezi to je zapravo i odgovor na pitanje zašto konvergencija ka EU ne ide bržim tempom“, ocenio je Vlahović.

Beta