Zakonodavci traže zabranu DeepSeek-a na državnim uređajima zbog povezanosti sa zabranjenom kineskom firmom

Predlog zakona dve glavne stranke u SAD koji bi zabranio novu kinesku AI aplikaciju DeepSeek na uređajima u državnom vlasništvu očekuje se da će biti predstavljen danas. Ovaj AI četbot povezuje se sa zabranjenom kineskom državnom telekomunikacionom kompanijom, što je izazvalo zabrinutost za nacionalnu bezbednost.

Poslanici Darin LaHud (R-Ilinois) i Džoš Gothajmer (D-Nju Džersi) napisali su predlog zakona kojim se zabranjuje korišćenje aplikacije na saveznim uređajima, slično zakonu koji je zabranio TikTok na vladinim uređajima, rekli su zakonodavci za Volstrit žurnal.

Kompanija Feroot Security, koja se bavi analizom sajber bezbednosti, rekla je za agenciju AP da DeepSeek sadrži skriveni kod koji bi mogao da šalje podatke o prijavljivanju korisnika kompaniji China Mobile, koju su SAD zabranile zbog navodnih veza sa kineskom vojskom.

Prema izveštaju ABC News, predlog zakona pod nazivom „Zakon o zabrani DeepSeek-a na vladinim uređajima“ zahtevao bi od Kancelarije za upravljanje i budžet da u roku od 60 dana razvije smernice za uklanjanje aplikacije sa saveznog hardvera.

Mogući su neki izuzeci za aktivnosti u vezi sa sprovođenjem zakona ili nacionalnom bezbednošću.

Predlog zakona bi takođe zabranio bilo koji budući proizvod koji razvije High-Flyer, hedž fond koji stoji iza DeepSeek-a.

Hoće li DeepSeek biti zabranjen u SAD-u?

Nije odmah jasno da li će predlog zakona dobiti podršku drugih zakonodavaca. Međutim, neki članovi Kongresa već su izrazili zabrinutost zbog ovog četbota.

Tu su i bojazni da bi DeepSeek mogao da nadmaši američku AI tehnologiju i da bi aplikacija mogla da prosleđuje lične podatke korisnika kineskoj vladi.

Nekim kongresnim kancelarijama već je savetovano da ne koriste aplikaciju.

Aplikacija je zabranjena na svim uređajima u Predstavničkom domu, nakon što je glavni administrativni službenik Predstavničkog doma upozorio da „zlonamerni akteri već koriste DeepSeek za isporuku malicioznog softvera i infekciju uređaja“, preneo je sajt Axios.

Gde je DeepSeek zabranjen?

Ministarstvo odbrane je blokiralo pristup aplikaciji nakon što su zvaničnici izrazili zabrinutost da zaposleni koriste DeepSeek bez odobrenja.

Američka mornarica je zabranila svojim članovima korišćenje zbog „potencijalnih bezbednosnih i etičkih problema“, prenosi CNBC.

NASA je zabranila nakon što je glavni zvaničnik za veštačku inteligenciju agencije upozorio na rizike po nacionalnu bezbednost.

U Teksasu je guverner Greg Abot izdao naredbu u januaru kojom zabranjuje DeepSeek na državnim uređajima. Tvrdi da je aplikacija povezana s kineskom vladom i da pokušava da se „infiltrira u kritičnu infrastrukturu države“ putem AI i društvenih mreža.

Takođe je i Australija zabranila DeepSeek na vladinim uređajima. Navodi se da je to učinila zbog „neprihvatljivog rizika“ za nacionalnu bezbednost. U Italiji su zvaničnici pokrenuli proces uklanjanja iz prodavnica. Tajvan je zabranio aplikaciju na državnim uređajima, tvrdeći da „ugrožava nacionalnu informacionu bezbednost“. U Južnoj Koreji državne agencije privremeno su blokirale DeepSeek zbog zabrinutosti oko bezbednosti, preneo je Rojters.

DeepSeek izazvao zabrinutost

Generativni AI model lansiran je u Sjedinjenim Državama prošlog meseca. Brzo je stekao popularnost nakon što je kompanija tvrdila da njihov četbot nadmašuje konkurenciju, uključujući ChatGPT.

Ova vest je uzdrmala američko tržište akcija.

Envidija (Nvidia) je izgubila skoro 600 milijardi dolara vrednosti u jednom danu. Na to su uticale spekulacije da DeepSeek radi po znatno nižim troškovima u poređenju sa američkim konkurentima.

Predsednik Donald Tramp nazvao je lansiranje DeepSeek-a „pozivom na buđenje“ za američku industriju.

Takođe je pohvalio kompaniju za „pozitivan razvoj“ zbog niskih troškova.

Međutim, aplikacija je izazvala slične zabrinutosti koje su prethodno dovele do nacionalne zabrane Tiktoka, uključujući tvrdnje da ima veze sa kineskom vladom.

Iz DeepSeek-a odbili su da odgovore na kontroverzna pitanja koja se tiču Kine, uključujući tretman Ujgura, status Tajvana i događaje na Tjenanmenu 1989. godine.