Zapadni Balkan će umereno ubrzati rast u 2025, a Srbija za 4,2%

Ekonomski rast na Zapadnom Balkanu umereno će se ubrzati tokom 2025, prvenstveno usled povećanja potrošnje i investicija. On će biti podstaknute rastom kupovne moći, prema projekcijama u Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan. Taj izveštaj danas je objavila Svetska banka.

U saopštenju Svetske banke se navodi da su predviđanja takva da da će ukupni ekonomski rast Albanije, BiH, Kosova, S. Makedonije, Srbije i Crne Gore dostići 3,7% u 2025. To predstavlja korekciju naviše od 0,2 procentna poena u odnosu na prolećno izdanje ovog izveštaja. Očekuje se da će stopa rasta u 2024. iznositi 3,3%. To je 0,1 procentni poen više nego što je prvobitno bilo procenjeno.

„Domaći činioci i dalje pogoduju umerenom ubrzanju rasta na Zapadnom Balkanu. Pored toga, na srednji rok, očekuje se da će postepeni oporavak ekonomske aktivnosti u Evropskoj uniji imati ključnu ulogu u podsticanju izvoza iz ovog regiona“, rekla je Izolina Rosi, ekonomistkinja Svetske banke i glavna autorka izveštaja. „Uprkos pozitivnim izgledima, region je i dalje osetljiv na više rizika, uključujući usporeni globalni rast, ponovno povećanje inflacije, političku neizvesnost i ekstremne vremenske događaje“, dodala je ona.

Svetska banka ističe i da sa jačanjem ekonomskog rasta, životni standard nastavlja postepeno da se približava onome koji uživaju građani naprednijih ekonomija EU. Međutim, da bi se očuvao zamajac rasta i ubrzao tempo konvergencije potrebne su strukturne reforme. Uključujući i one navedene u Planu rasta EU.

Neophodna saradnja

„Ekonomska integracija ključni je pokretač rasta malih ekonomija kakve su one na Zapadnom Balkanu“, rekla je Šaoćing Ju, direktorka Svetske banke za ovaj region. „Da bi pospešile taj rast, ove države bi trebalo da unaprede trgovinsku razmenu unutar regiona i sa EU, skrate vreme čekanja na graničnim prelazima i integrišu svoje platne sisteme. Pored toga, rešavanje demografskih i izazova tržišta rada zahteva jasnu usredsređenost na razvoj ljudskog kapitala. Unapređenje obrazovnih i zdravstvenih sistema je od presudnog značaja za prelazak sa srednjeg na viši nivo dohotka“, rekla je Ju.

Četvrtina građana Zapadnog Balkana živi u inostranstvu

Kako skoro četvrtina građana zemalja Zapadnog Balkana trenutno živi u inostranstvu, bolje

upravljanje globalnom radnom snagom iz regiona moglo bi biti ključni pokretač ekonomskog razvoja u ovom regionu. Svetska banka saopštava da emigracija može dovesti do izazova poput nedostatka radne snage. Postoje i jasne mogućnosti da se migracije iskoriste za ostvarenje ekonomskih prednosti.

Kako se navodi u izveštaju, uz adekvatno upravljanje, migracije mogu smanjiti siromaštvo, podstaći izvoz i privući investicije. To u krajnjem ishodu dovodi do stvaranja radnih mesta i prenosa znanja.

Primera radi, doznake mogu da poboljšaju finansijsku situaciju domaćinstava migranata. Sa druge strane, povratak migranata koji su u inostranstvu stekli napredne veštine može dovesti do „priliva mozgova“ u zemlje porekla. Atraktivnost visokih zarada u stranim zemljama može motivisati one koji ostaju da steknu obrazovanje i unaprede svoje veštine.

Preporuke

U saopštenju se dodaje i da bi se migracije maksimalno iskoristile za unapređenje stanja, u izveštaju se preporučuje da usvoje nekoliko javnih politika:

• Razvoj programa obuke za sticanje veština i mobilnosti u partnerstvu sa odredišnim zemljama i proširivanje obima bilateralnih sporazuma o socijalnom osiguranju.

• Unapređenje zaštite za migrante u toku ciklusa migracije kako bi se ublažili rizici sa kojima se mogu suočiti i motivisati njihov povratak.

• Omogućavanje prenosa kapitala, stručnosti i najnaprednijih tehnologija posredstvom pripadnika dijaspore.

• Korišćenje digitalnih alata i unapređenje prikupljanja podataka radi delotvornog upravljanja migracijama i usvajanja javnih politika

Izgledi za Srbiju

Svetska banka ističe očekivanja da će ekonomija Srbije ostvariti rast po stopi od oko četiri odsto na srednji rok. Prvenstveno zahvaljujući potrošnji, ali delom i investicijama. U tom smislu se javljaju kako pozitivni tako i negativni rizici.

Negativni rizici odnose se na uticaj klimatskih promena na poljoprivredu i infrastrukturu.

Sa pozitivne strane, izvoz bi mogao da ostvari povoljniji uticaj na rast, naročito u vezi sa nedavnim ulaganjima privatnog sektora u automobilsku industriju. Prema očekivanjima, inflacija će postepeno opadati i ostati u okviru raspona koji cilja NBS.

Trenutno se predviđa viši nivo fiskalnog deficita nego ranije, pošto je država odlučila da faktički obustavi primenu fiskalnih pravila do 2029. u kontekstu obimne planirane javne potrošnje radi izgradnje infrastrukture. Nastavak privrednog rasta doprineće izlasku sve većeg broja građana Srbije iz siromaštva.

Međutim, preostali siromašni građani sve više su koncentrisani u kategorijama penzionera, dugoročno nezaposlenih i onih koji su u potpunosti izvan radne snage. Shodno tome, ciljana socijalna pomoć ili drugi neposredni kanali postaće neophodni za nastavak smanjenja stope siromaštva.

U izveštaju Svetske banke ukazuje se da je posle petnaestomesečnog pada javni dug Srbije značajno povećan u junu 2024. na 52,6 odsto BDP-a.