Zlato i srebro naglo pali zbog straha od inflacije
Cene zlata i srebra naglo su juče pale. Time je zaustavljen rast koji su ovi plemeniti metali beležili poslednjih nedelja, a koji je srebro doveo do najviše cene u poslednja dva meseca. Analitičari za pad cena okrivljuju strahovanja od inflacije.
Cena srebra iznosila je 66,50 evra u 9:45 po istočnoameričkom vremenu u petak. To je pad od više od 10%, ali ipak nešto više od najniže dnevne vrednosti od 66,45 evra koju je dostiglo ranije tokom trgovanja.
Srebro je palo i u četvrtak, nakon što je u sredu dostiglo cenu od skoro 78 evra. To je bio najviši nivo od početka marta.
Cene zlata takođe su pale u petak, pa je unca zlata u 9:45 po istočnoameričkom vremenu vredela oko 3.940 evra. To je pad veći od 3%.
Procene analitičara o daljim kretanjima
Analitičari navode da su cene pale zbog strahova od inflacije, uključujući analitičare kompanije ANZ Group Holdings, Daniela Hajnsa i Soni Kumari. Oni su ocenili da će „inflaciona očekivanja, viši prinosi i jači dolar verovatno nastaviti da vrše pritisak na zlato u kratkom roku“.
Analitičari ANZ-a takođe su naveli da je „rast potrošačkih i proizvođačkih cena, veći od očekivanog, povećao zabrinutost da bi američke Federalne rezerve mogle kratkoročno da podignu kamatne stope“, pošto više kamatne stope obično dovode do pada cena plemenitih metala.
Cene nafte – koje su se tokom rata sa Iranom kretale suprotno od cena metala – porasle su u petak ujutru. Pri čemu je indeks sirove nafte Brent skočio za više od 2%, na oko 93,6 evra.
Srebro se u sredu približilo granici od 78 evra – nivou koji nije dostiglo više od dva meseca. Zatvorilo jetrgovanje tog dana na 76,70 evra. Cena metala snažno je porasla uglavnom zbog rastućeg optimizma investitora prema srebru, izvestio je Blumberg, kao i zbog drugih faktora, uključujući posetu predsednika Donalda Trampa Kini.
I dalje optimizam u vezi sa metalima
Pojedini analitičari poslednjih nedelja sugerisali su da bi rekordni rast cena zlata i srebra iz ranijeg dela godine mogao da se nastavi. I potencijalno dovede metale do novih istorijskih maksimuma.
Filip Žijsels, direktor strategije u banci BNP Pariba Fortis, izjavio je prošle nedelje za CNBC da očekuje da će metali „dostići nove istorijske maksimume u ne tako dalekoj budućnosti. Potencijalno već ove godine“, jer su faktori koji su izazvali njihov rast „i dalje veoma prisutni“.
On je dodao da će se „investitori vratiti na tržište zlata i srebra“ kada se „magla rata raziđe“. Navodi da su inflacioni pritisci tokom rata sa Iranom doveli do velike nestabilnosti cena zlata i srebra poslednjih meseci.
Ipak, zlato i srebro su još daleko od rekordnih cena od oko 4.860 evra za zlato i 104 evra za srebro. Njih su dostigli u januaru.
Faktori koji ljuljaju cene
Njihove cene postepeno su rasle tokom 2025. i početkom 2026. godine, pre nego što su se krajem januara naglo srušile. Analitičari su to pripisali Trampovoj nominaciji Kevina Vorša, poznatog kao zagovornika strože monetarne politike, za predsednika američkih Federalnih rezervi.
Pre tog pada, faktori poput Trampovih carina, smanjenja kamatnih stopa i rastućih međunarodnih tenzija bili su zaslužni za istorijski rast cena plemenitih metala.
Tokom rata sa Iranom, cene metala ostale su izrazito nestabilne. Uglavnom su se kretale suprotno od cena nafte, koje su snažno porasle tokom sukoba. Cene metala prvobitno su naglo pale između kraja februara i početka marta nakon što su SAD i Izrael napali Iran. Povremeno su rasle usled nade da bi mogao biti postignut mirovni sporazum.
Konor Marej, novinar Forbes