Forbes Magazin: Inflacija u Srbiji postala je tvrdokorna kao mrlje na odeći
Tvrdokorne nisu samo mrlje u reklamama za prašak za veš nego tvrdokorna može biti i inflacija. Upozorenja na inflaciju stižu sa svih strana. Saglasni su donosioci odluka i u Srbiji i u inostranstvu da je pred nama nestabilan period. Kriza će potrajati. Od čega zavisi u kojoj meri će građani i prirveda osetiti efekte inflacije? Šta može da se učini u sferi monetarne politike? Svoje viđenje problema za Forbes Magazin dao je profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić.
„Nema spora da je pokrenuta spirala inflacije i u zemljama koje imaju mnogo manja inflatorna očekivanja. Prema proračunima koji su rađeni početkom aprila, stopa inflacije u Srbiji morala bi da bude preko četiri procenta na godišnjem nivou. Srbija i monetarna vlast već mesecima i pre svih ovih geopolitičkih poremećaja drži kamatnu stopu konstantnom, mislim da referentnu 5,75%. To je samo spoljni indikator činjenice da oni tu alatku i ne koriste u vođenju monetarne politike“, navodi Đukić.
Imamo fiksni kurs
Prema njegovim rečima, sve je upereno ka tome da se iz deviznih rezervi interveniše kad god treba i da se brani ovaj fiksni kurs po svaku cenu. Đukić smatra da, bez obzira na objašnjenja zvaničnika kojima nas umiriju da je to tzv. upravljani devizni kurs – reč je o fiksnom kursu. „I ova vlast dok god bude na sceni da odlučuje, to sidro će koristiti kao utemeljenje za sve dalje što je vezano za prikazivanje mnogo manjeg udela javnog duga u BDP-u, rasta plata fiktivno, zato što je realno inflacija izjela najveći deo dohotka najsiromašnijih slojeva stanovništva“. To pokazuje i činjenica da su cene egzistencijalnih dobara najviše porasle.
„Pogledajte samo kao dokaz podatke šta Uprava za javni dug planira da emituje. Planira da u drugom kvartalu emituje dinarske obveznice. Na vidiku nisu izlasci na tržište evro obveznica, što je po meni, pošto je bila neuspešna poslednja aukcija, prvi indikator da investitori ne žele više tako da investiraju. Drugo, svi čekaju. I sada šta je preostalo. Država nema izbor. Ona mora da redukuje sve te projekte koje bi inače ona radila zbog izborne godine“, napominje Đukić.
Profesor dodaje da za nas to znači, pošto smo se zbog izborne godine zaduživali po stopi od pet odsto na tržištu, da moramo da budemo spremni za daleko veće plaćanje prinosa koje traže budući kupci. „Tako da, skepsa među njima će sigurno biti i dalje prisutna, pa će država biti, po mom ubeđenju, prisiljena da se što više zadužuje na domaćem tržištu kod banaka“, kaže Đukić.
Devize iz zaduživanja, a ne izvoza
Struktura deviznih rezervi, prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, pokazuje da su neto devizne rezerve 25,25 milijardi evra na kraju februara.
„Pri čemu 25 odsto toga čini zlato ili oko jedne četvrtine. To je, logikom tržišta kako ono fluktuira, izuzetno nestabilno. Bile su naduvane zbog naduvanih cena. Kao što će sada pasti kada bude objavljen novi izveštaj. Samo od izbijanja rata cena zlata je pala za 15 procenata. Ali, ono što je činjenica, moći će da interveniše sigurno u dužem periodu. Problem je što te devize uglavnom potiču od zaduživanja i iz svih drugih izvora, a najmanje od izvoza roba i usluga. To je sistemski fenomen do koga je dovela monetarna vlast“, rekao je Đukić za Forbes Magazin.
Ovu i druge priče u novom Forbes Magazinu pogledajte u nastavku: