Forbes Magazin: Kako će izgledati arbitraža Deleza i Srbije u Vašingtonu

Kompanija Ahold Delez podnela je zahtev za međunarodnu arbitražu protiv Republike Srbije pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova, koji je deo Grupacije Svetske banke i sedište mu je u Vašingtonu. Pozivaju se na Bilateralni sporazum o zaštiti investicija Srbija–Holandija.

Delez tvrdi da je zakonsko ograničenje maloprodajnih marži na 20%, uz prateća ograničenja cena i naknada uticalo na više od 85% prihoda Delez Srbija i dovelo do zatvaranja 25 prodavnica, obustave planiranih investicija za 2026. i gubitka stotina radnih mesta.

Kako funkcioniše arbitraža pred međunarodnim centrom, koliko bi postupak mogao da traje i koji su mogući ishodi.

Prvi koraci

U prvom koraku se ne ulazi u suštinu spora nego, centar proverava: 

• da li postoji investicija,
• da li su obe strane članice centra
• da li spor potpada pod Bilateralni sporazum o zaštiti investicija

U drugom koraku formira se arbitražni tribunal. Jednog arbitra bira investitor, drugog bira država Srbija, a treći arbitar (predsednik) se bira zajednički ili ga imenuje Međunarodni centar za rešavanje investicionih sporova. 

U trećem koraku sledi glavni deo spora, a to je pisani postupak. To traje najduže:

Ahold Delez tvrdi da je Srbija povredila pravičan i jednak tretman, da je regulatorna mera bila nepredvidiva i diskriminatorna, da ima elemente indirektne eksproprijacije (država nije oduzela imovinu, ali je poslovanje učinila neisplativim), da je povređeno legitimno očekivanje investitora.

Srbija će tvrditi da je mera doneta u javnom interesu (zaštita potrošača, inflacija), da je opšta i nediskriminatorna, da investitor snosi poslovni rizik, da nema eksproprijacije jer Delez i dalje posluje.

U četvrtom koraku strane iznose argumente, saslušavaju se ekonomski eksperti, veštaci za štetu, svedoci (često top-menadžment). Ovo je „suđenje“, ali bez klasičnog sudije i porote.

Arbitraža, odluka i posledice

Peti korak je odluka tribunala (presuda).

Tribunal može da:

• odbije zahtev (Srbija dobija)
• delimično usvoji (manja odšteta)
• u potpunosti usvoji (velika odšteta + troškovi).

Ceo postupak traje od tri do pet godina, nekad i duže.

Šta Srbija realno rizikuje? Postoji finansijski rizik, jer odštete u ICSID sporovima često idu od desetina do stotina miliona evra. Tu su i kamate, troškovi arbitraže, advokati i eksperti. Milioni sami po sebi.

Kada je reč o pravnom riziku, ako tribunal utvrdi da je povređen bilateralni sporazum o zaštiti investicija, to je međunarodna odgovornost države. Presuda je konačna (nema klasične žalbe). Postoji i reputacioni rizik. Poraz utiče na percepciju Srbije kod stranih investitora, buduće arbitraže i stvara presedan u praksi.

Ovu i druge priče u novoj emisiji Forbes Magazina pogledajte u nastavku: