Forbes Magazin: Kako nastaju šeširi u radionici Ercegovac koja uskoro slavi ceo vek

Porodični biznis koji traje 100 godina uspešno se prenosi sa generacije na generaciju. Odoleva istorijskim i modnim previranjima. Šeširi su nekad bili komad bez kojeg se nije izlazilo iz kuće. To pamti poznati brend Ercegovac. Radnja u centru Beograda dobiće novo ruho na proslavi prvog veka postojanja. Vlasnice, majka i ćerka, kažu da je u planu da na jubilej otvore još jednu. Za Forbes Magazin objašnjavaju kako u današnje vreme upravljaju radionicom ručno pravljenih šešira.

„Mislim da modisti danas opstaju baš zbog toga što nisu deo te masovne proizvodnje i što proizvodimo unikatne proizvode u malim serijama. Gledamo da ih izrađujemo isključivo od visokokvalitetnih materijala. I izrađujemo proizvode od početka do kraja ručno. To je nešto što mislim da nas razlikuje i da je vidljivo na oko u odnosu na proizvode koji se rade masovno“, kaže Isidora Rašeta, vlasnica brenda Ercegovac.

Na pitanje ko su kupci i kako se nose sa konkurencijom po pitanju cene, Rašeta kaže da imaju proizvode i viših i nižih cena. Na to utiče materijal od kojeg su napravljeni. Današnji kupac je moderna, savremena žena kojoj je stalo do izgleda i prati modu.

„Mislim da sam unela novu energiju. Promenila sam malo dizajn, ali sam se uvek držala starog zanata odnosno proizvodnje šešira kao što se radilo i pre 100 godina“, ističe Rašeta.

Izazovi

Jelena Ercegovac Todorović kaže da je danas najteže doći do materijala za izradu šešira. Ona navodi da u Srbiji danas nema proizvođača. Nekada su to bili BG Zrenjanin i Škofja Loka u Sloveniji, koji su proizvodili tuljke za izradu šešira. Međutim, u Srbiji to više niko ne radi, kao ni Škofja Loka. Materijale moraju da uvoze i to čine iz Italije, Nemačke, a krenuli su da sarađuju i sa Ekvadorom.

„To nam je najveći problem. Narudžbine moramo da radimo dva do tri puta godišnje umesto da budemo u mogućnosti da jednom nedeljno odemo i nabavimo ono što nam je interesantno i aktuelno“, kaže Ercegovac Todorović.

Od malena među šeširima

Ona dodaje i da je teško dobiti kvalifikovani kadar za ovu vrstu posla. Sve kolege koje tu rade su prošli obuku i zajedno s njima stekli iskustvo. Nada se i da planiraju da ostanu u radionici jer je zanat zanimljiv, nije reč o serijskoj proizvodnji i svaki komad je ručno rađen i unikat za sebe. „I kada se trudimo da napravimo identičan proizvod, on ne bude potpuno isti“, kaže sagovornica Forbes Magazina.

Na pitanje šta je bio porodični moto tokom duge tradicije, Ercegovac Todorović kaže da su ona i ćerka praktično rođene sa šeširima, a moto je – rad.

„Svi smo se veoma mladi, čak i mali, uključivali u posao i pomagali šta god je bilo potrebno. Mislim da je rad taj koji nas održava“, zaključuje sagovornica Forbes Magazina.

Ovu i druge priče u novoj emisiji Forbes Magazina pogledajte u nastavku: