Forbes Magazin: Koliko će još nafta gurati inflaciju naviše
Cene goriva u Evropi obaraju nove rekorde. Još početkom meseca u zemljama Unije zabeležene su najviše cene svih vremena. To će dodatno pogurati inflaciju, energenti su poskupeli 14,3 odsto.
Smanjene isporuke sirove nafte, potrošile su evropske rezerve. One su na najnižem nivou od 2019. godine. Francuska poziva zemlje iz grupe sedam najrazvijenijih da razmotre puštanje na tržište dodatnih količina strateških rezervi nafte da bi se zaustavio rast cena goriva.
U Srbiji dizel je trenutno najskuplji u istoriji zemlje. Gorivo bi bilo još skuplje da država nije smanjila akcize, zbog čega je izgubila 200 miliona evra od 15. marta do 31. avgusta. Iako je najavljeno da ćemo imati najjeftinije gorivo, jer država može da izdrži smanjenje akcize od 25 do 30 odsto, teško da će bez posledica proći talas rasta kamatnih stopa. Šta diktira jačinu inflatornog udara? O tome je za Forbes Magazin govorio broker Nenad Gujaničić.
Kamate će i dalje rasti ako ostanu visoke cene nafte
„Trenutno su cene sirove nafte na svetskim berzama negde oko 40-45 odsto više u odnosu na kraj februara kada je započela kriza na Bliskom istoku, odnosno kada je krenuo napad na Bliski istok. Taj talas veće cene energenata već se ugradio u taj inflatorni talas i mi smo svedoci ovih dana i ovih nedelja da svetske banke dižu kamate, što je direktna refleksija tog procesa. Kada krene inflacija centralne banke poskupljuju novac, dižu kamate i to je ono što su naši građani svakako videli na svojim kreditima.
Ko ima stambeni kredit biće više rate, biće manje raspoloživih kredita po pristupačnim cenama za privredu, za građane. I to je taj finansijski efekat koji dolazi sa tim talasom inflacije. Šta će biti u budućnosti to je mnogo važnije. A ako ostanu ovakve cene sirove nafte bojim se da se ovaj talas rasta kamata neće završiti. Odnosno da će nastaviti povećanje“, kaže za Forbes Magazin Gujaničić.
Dodaje da bi završetak rata bio presudan za stabilizaciju cena i obezbeđenje normalnog protoka sirove nafte.
„Privreda će svakako preživeti. Ono što se dešava sa višim kamatama jeste da privredni rast neće biti toliki. Skuplji novac znači slabiju privrednu aktivnost. Ali, u nekom ekstremnom scenariju kada bi bio rast koji se desio 2022. i 2023. godine, onda bismo mogli da govorimo i o recesionim pritiscima“, zaključuje Gujaničić.
Celu emisiju Forbes Magazina možete da pogledate u nastavku.