Forbes Magazin: Nema kockanja sa krizom i mogućim sankcijama za banke
Srbija je i dalje bez rešenja za Naftnu industriju Srbije. Iz vrha države kažu da će do 15. januara proces biti završen. U međuvremenu ostaju brojni rizici. Iako prema procenama ekonomista Srbija može finansijski da izdrži potencijalne šokove, uvoz derivata i sasvim moguće novi načini snabdevanja gasom mogli bi da donesu novo opterećenje za budžet, ali i džep građana.
Posebno zabrinjavaju sekundarne sankcije i odluka da Narodna banka Srbije produži da radi sa sankcionisanom kompanijom.
„Danas se nalazimo u jednoj od najosetljivijih situacija kada je reč o energetici i finansijskoj stabilnosti Srbije. Mogu slobodno reći u poslednjoj deceniji. NIS nije samo kompanija. On je kičma celog našeg energetskog sistema. Rafinerija u Pančevu je jedina koja proizvodi sav dizel i benzin koji se koristi u saobraćaju, industriji i transportu. Postoji alternativa, a to je uvoz gotovih derivata. On je skuplji i logistički komplikovaniji. I zavisi od dobre volje partnera“, kaže za Forbes Magazin Nikola Avramović, viši direktor za finansijski konsalting u kompaniji Alvarez&Marsal.
Uvoz derivata je najskuplje rešenje
Prema njegovim rečima, videli smo da je Mađarska saopštila da je spremna da pomogne isporukama, ali to su mere koje mogu privremeno da ublaže situaciju, ne i da reše problem. Kada govorimo o alternativnim kanalima, trebalo bi da budemo iskreni. Uvoz derivata jeste moguć, ali to je najskuplji model energetike jer se plaćaju logistika, rizik i tuđe marže.
„Svaki litar koji ne proizvedemo ovde plaćamo skuplje spolja. To znači da će Srbija imati veće troškove snabdevanja i potencijalne pritiske na devizne rezerve. Energetska kriza može da utiče na platni bilans, na dinar i inflaciju. Efekti nisu mali i nisu kratkoročni“, smatra Avramović.
On podseća da Srbija nema alternativne izvore. I ako ih nađe, oni će sigurno biti skuplji. Posledice su i više cene energenata. Uz to, postoji i pretnja sankcija za banke.
Tri rešenja
„Mene lično taj deo mnogo više brine i to je mnogo ozbiljniji deo priče koji se odnosi na sekundarne sankcije. Prema informacijama iz Narodne banke, američke sankcije mogu pogoditi ne samo NIS nego i banke koje posluju s NIS-om. To znači rizik da određene srpske banke budu potpuno isključene iz međunarodnih platnih kanala, posebno u dolarima, i da izgube pristup stranom finansijskom sistemu. Banke ne mogu i ne smeju da rizikuju blokadu međunarodnih plaćanja. To bi bio ekonomski udar jači od energetske krize. I to više nije tehnički problem jedne kompanije. To je ozbiljan rizik za finansijsku stabilnost cele države. I to je nivo rizika koji nijedna ekonomija ne sme da ignoriše“, naglašava Avramović.
Prema njegovim rečima, moramo da prestanemo da se kockamo s rizicima koji mogu skupo da nas koštaju. Stabilnost ima cenu, a nestabilnost još veću, dodaje sagovornik Forbes Magazina.
„Ključno pitanje je kako upravljamo rizikom. Mišljenja sam da treba istovremeno raditi na tri fronta. Prvo obezbediti kratkoročnu energetsku stabilnost. Drugo je zaštititi finansijski sektor. Kako se to radi? Banke moraju da dobiju jasne smernice kako da izbegnu rizik sankcija, a država mora da osigura da devizni tokovi odnosno međunarodna plaćanja funkcionišu. Treće je ubrzati strateško rešenje kroz novi model odnosa koji eliminiše rizik sekundarnih sankcija“, ističe Avramović.
Ovu i druge priče u novoj emisiji Forbes Magazina, pogledajte u nastavku: