Forbes Magazin: Nova pravila za recikliranje otpada ne odgovaraju svima

Nova evropska uredba o upravljanju ambalažnim otpadom, koja stupa na snagu u avgustu ove godine, menja pravila igre i za srpske kompanije. EU tržište više neće prihvatiti ambalažu koja se ne može reciklirati ili nema određeni procenat recikliranog materijala. Nova regulativa pogađa izvoznike ambalaže, ali i proizvođače koji tu ambalažu koriste. U kakvu to poziciju stavlja domaće kompanije i koja su moguća rešenja, pitali smo Jelenu Petljanski, predsednicu Alijanse za cirkularna pakovanja.

„Ta regulativa propisuje procenat recikliranog materijala u plastičnim materijalima. U pet ambalaži 30 odsto recikliranog peta. U ostalim koje su kontakt senzibilne 10 odsto. Ovi procenti su jako zahtevni, ali dobiti takav materijal da je kontakt senzični i da je u dodiru sa hranom i pićem bezbedan je teško, s obzirom na to da ne postoje laboratorije sertifikovane koje potvrđuju ta određena pravila. Naše poslovanje postaje skuplje jer moramo sertifikaciju da radimo u zemljama EU. I sam taj protok recikliranog materijala za nas postaje otežan“, kaže Petljanski.

Depozitni sistem

Prema njenim rečima, regulativa EU između ostalog uvodi i obavezni depozit. Cilj je da se do 2029. reciklira PET ambalaža i staklo čak 90 procenata. Evropska unija uvodi depozitni sistem, koji je u Srbiji samo najavljen za 2027. ali ne postoji zakonski okvir.

„Mi smo kao alijansa targetirali upravo uvođenje depozita, zato što je to efikasan sistem koji dovodi do rezultata od 90 odsto. Sada ne možemo da uređujemo celi komunalni sektor, nemamo više vremena za to, za to je potrebno od 10 do 20 godina“, kaže Petljanski.

Vinča

Ono što vide kao brži način da se velika količina ambalažnog materijala reciklira, to je recimo sortiranje pre spaljivanja u Vinči.

„Imamo firmu „waste to energy“ koja faktički sav otpad koji dolazi sa teritorije Beograda spaljuje i delimično odlaže na deponiju. To je jedan vrlo moderan projekat i postrojenje. Ono što već sada vidimo je da oni dobijaju do 36 odsto više otpada nego što je projektovano. Upravo uspostavljanje moderne sortirnice u Beogradu, koji po procenama nosi pola Srbije, zaista bi doveo do efekata. U svetu imamo sortirnice koje izvlače maksimum iz otpada“, rekla je Petljanski za Forbes Magazin. 

Ovu i druge priče u Forbes Magazinu pogledajte u nastavku.