Forbes Magazin: Ovo su razlozi zbog kojih Srbiji ne bi odgovarao novi trgovinski rat SAD i EU
Pale su vrednosti akcija Mercedesa, Folksvagena i Poršea. Nemački berzanski indeks takođe je poljuljan. Kragujevački Stelantis stigao je do maksimuma proizvodnje, ali bi konce srpskoj fabrici mogle da pomrse nove Trampove carine. Amerika najavljuje povećanje carina na 25% na automobile i kamione iz EU, tvrdeći da EU nije ispunila međusobni trgovinski sporazum iz 2025. godine. Dok se čeka odgovor Brisela, Nikola Avramović, senior direktor u Alvarez i Maršal za Forbes Magazin analizira kakav bi uticaj trgovinski rat imao na srpsku industriju.
„Šta nam ovo govori o globalnoj ekonomiji? Ulazimo u svet gde je politika mnogo važnija od ekonomije. Ranije je globalizacija funkcionisala tako da je efikasnost bila prioritet. Sada prioritet više nije efikasnost. Sada je to bezbednost, kontrola, domaća proizvodnja. Za male ekonomije poput Srbije to je loša vest, jer mi živimo od otvorenosti, a svet se sada kao što vidimo zatvara i deli se na ekonomske blokove. Mi ne izvozimo automobile u Ameriku, ali izvozimo delove u Evropsku uniju, koja izvozi automobile u Ameriku.
Automobilska industrija utiče sa otprilike 20-25 odsto u ukupnom izvozu Srbije, što direktno što indirektno. Ako Evropska unija izgubi deo američkog tržišta realno je očekivati i pad narudžbina iz Srbije od 10 odsto ili čak više u tom sektoru. Ovo nas pogađa indirektno, ali vrlo realno, tako da nismo mi ti koji plaćaju tu carinu, ali plaćamo taj račun kroz manju proizvodnju i otpuštanja u auto-sektoru. Cela ova situacija je surovo podsećanje da je zavisnost od jednog tržišta, u ovom slučaju Evropske unije, i oslanjanje na strane direktne investicije, kao što je Stelantis, da to ima svoju cenu“, kaže Avramović.
Pad narudžbina može da dovede i do otpuštanja
Stelantis je povećao proizvodnju, uvedene su i vikend i noćne smene. Međutim, ako narudžbine padnu, kompanije deluju brzo.
„Ako narudžbine padnu 10-15 odsto, oni to ne rešavaju strpljenjem. Rešavaju smanjenjem proizvodnje, često smanjenjem i radne snage. Zato ovaj efekat na nezaposlenost može biti disproporcionalno veći od samog pada izvoza. I to je ono što nas treba da brine. Ako Evropska unija odgovori reciprocitetom onda imamo dvostruki udar, a mi se tu nalazimo u sredini. Tako da ova situacija upravo pokazuje koliko je važno da Srbija bude most između istoka i zapada, umesto da zavisimo samo od jednog tržišta. Tako da, relativno brzo možemo očekivati prelivanje kod nas. To će se pre svega odraziti kroz smanjeni izvoz i kroz eventualna otpuštanja u auto sektoru koji kod nas direktno ili indirektno zapošljava oko 100.000 ljudi“, rekao je Avramović za Forbes Magazin.
Ovu i druge priče u Forbes Magazinu pogledajte u nastavku.