Forbes Magazin: Šta je panic skilling koji je u porastu u regionu

Veštačka inteligencija našla je primenu u procesu zapošljavanja. Koriste je veliki poslovni sistemi u Srbiji. Sa druge strane, na tržištu regiona u porastu je panic skilling. U prevodu, nekritičko i panično sakupljanje digitalnih veština usled straha od tehnološkog zaostatka koji umesto obećane produktivnosti donosi direktan finansijski gubitak. Kako izbeći zamke i upotrebiti veštačku inteligenciju na pravi način za Forbes Magazin je govorila Sanja Jevđenijević, HR konsultant.

„Organizacije ulažu u znanja i edukaciju, treninge, podizanje kompetencija koje su u vezi sa veštačkom inteligencijom, a onda se to ne može primeniti iz raznoraznih razloga. Neki od tih razloga su prvo to što organizacija nije spremna za takvu zrelost digitalne pismenosti. Drugi razlozi su neregulisani način korišćenja itd. I kada sve to vidite, to se pretoči u istraživanja koja su radile neke velike kompanije kao Majkrosoft, Linkdin i Gartner i došli su do podatka da je to 15 dana godišnje. Šta to onda znači? To se pretače u neki stres, anksioznost zaposlenih, smanjenu produktivnost, posvećenost, motivaciju i dolazite do toga da imate gotovo 65% globalno zaposlenih koji su u nekom tihom odlasku iz svojih kompanija, a samo 20% je zaista angažovano“, kaže Jevđenijević.

Pitanje regulative i transparentnosti

Prema njenim rečima, danas postoje mnoga rešenja na temu AI, a naročito u oblasti HR-a. Ali ono na šta skreće pažnju jeste regulativa i transparentnost korišćenja podataka o zaposlenima i kompanijama.

„Čim šaljete otvorenom AI izvoru informacije o tome kakvi su pokazatelji poslovanje i tražite od njega zauzvrat neku informaciju da biste brže doneli odluku već ste na neki način narušili transparentnost svoje kompanije. EU je to regulisao određenim zakonima. Sada je pitanje kada će se to kod nas primeniti, ali su veliki rizici“, navodi Jevđenijević.

Ona navodi primer alata koji meri koje su to kompetencije, znanja i veštine potrebne za određeno radno mesto. Procenjuje pojedinca i „poklapa“ sa idealnim radnim mestom. I kaže šta su to razvojne potrebe i pitanja za intervju koja treba da postavi nekom da bi taj neko ostao u kompaniji nakon tri do šest meseci. I da se tako prevaziđe veliki izazov kompanija, a to je nepoklapanje zaposlenog sa organizacionom kulturom, sa timovima i odlasci na početku rada.

Da ljudi ostanu

„Ljudski faktor i dalje ostaje i apsolutno je nezamenjiv. Nama alati pomažu da samo brže donesemo odluku i da skratimo taj proces selekcije ili unapređenja. Suština ostaje čovek kao nezamenjiv faktor u finalnoj odluci. Ne znam šta će se desiti za pet godina, možda i neko kraće vreme. Da li će se kreirati neki drugi alati koji će u potpunosti zameniti čoveka, nadam se da neće i verujem. Volela bih da ljudska magija ostane zauvek“, ističe Jevđenijević.

Sagovornica Forbes Magazina kaže i da zaposleni i dalje više pristupaju otvorenim izvorima korišćenja AI koji su njima dostupni. I tu postavljaju pitanja i o privatnom i o poslovnom životu.

„To nama ukazuje na veliku potrebu da zaposleni imaju određena AI rešenja i da lakše i brže donose odluke. Tu postoji ogroman prostor za kompanije da dođu do konkretnih zahteva koji su to AI alati potrebni i da prilagode rešenja koja će koristiti. Ali ne samo koristiti već koja će moći da „žive“ u njihovoj organizaciji i za koje je organizacija spremna da može da ih primeni. Mislim da je to najvažnije od svega“, zaključuje Jevđenijević.

Ovu i druge priče u Forbes Magazinu pogledajte u nastavku.