Forbes Magazin: Šta znači tihi hod rafinerije

Vlada Srbije odlučila je da ruskoj strani da rok od 50 dana da nađe novog vlasnika za NIS. Ukoliko se to ne dogodi, Srbija će po isteku tog roka uvesti svoju upravu i ponuditi najveću moguću cenu za tu kompaniju. U međuvremenu, rafinerija u Pančevu ulazi u tzv. tihi hod, a nakon toga bi mogla da obustavi rad. Šta to tehnički znači, za Forbes Magazin objasnio je Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku.

„Rafinerija ne sme samo da stane. Mora da ima tehnički minimum rada. Ispod toga procesi postaju nestabilni i opasni. Taj tehnički minimum rada nije 10% kapaciteta nego 40 do 60 odsto u zavisnosti od rada rafinerije. Ispod toga temperature i pritisci izlaze iz optimalnih režima, katalizatori se oštećuju. Sistemi čišćenja gasova i sumpora ne rade adekvatno. Dolazi do stvaranja naslaga koksa, polimera. Raspada se energetski bilans, para, voda, grejanje“, objašnjava Zdravković.

Neophodni radovi

Prema njegovim rečima, i dalje veliki broj radnika mora da bude angažovan. Postoje i zahtevi za inertizaciju. Svi rezervoari, peći i reaktori moraju da se napune azotom da bi se sprečila eksplozivna atmosfera što je najvažnije da se uradi. Topli sistemi moraju da se prazne i ispiraju non-stop. Ako se to ne radi može da se „zapeče“ i ta oprema posle postaje neupotrebljiva. Kada nema primarnog proizvoda, iz nafte se ne dobijaju frakcije i svi pogoni ostaju bez sirovine.

On objašnjava i da bez rafinerije, Srbija u potpunosti ostaje zavisna od uvoza derivata. Pogubne posledice po državu mogu bolje da izračunaju ekonomisti, dodaje Zdravković.

Šta kažu ekonomisti

Stručnjaci Svetske banke predstavili su ono što Srbiji nedostaje poslednjih godinu dana i otkada su uvedene sankcije Sjedinjenih Američkih Država ka NIS, a to je procena koliko i kako ekonomija zemlje može da istrpi eventualne šokove u energetskom sektoru ukoliko dođe do većeg uvoza goriva i gasa, piše Nova ekonomija. Lazar Šestović, ekonomista Svetske banke u Srbiji, predstavljajući izveštaj, naveo je da se Srbija suočava sa potencijalno značajnim posledicama po budžet kada je reč o situaciji sa NIS-om, ali i da država raspolaže dovoljnim finansijskim rezervama za intervencije. Ipak, skreće se pažnja na to da NIS nije jedina kompanija kojoj je potrebna pomoć države.

Potencijalni šok može biti, iako se očekuje da javni dug nastavi da pada, pad dinara i potencijalne obaveze po održivost javnog duga. Pošto je više od 75% javnog duga denominirano u stranim valutama, jednokratni pad vrednosti srpskog dinara za 30% mogao bi odmah da poveća odnos javnog duga na 64,5%. Javni dug bi mogao da poraste i bez pada dinara u slučaju većeg davanja iz budžeta kada bi šok potencijalnih obaveza mogao da poveća udeo javnog duga u BDP na 57%, upozoravaju ekonomisti Svetske banke.

Ovu i ostale priče u novoj emisiji Forbes Magazin pogledajte u nastavku: