Hoće li se američki naftni sporazum s Venecuelom pokazati kao promašaj

Uz mnogo pompe, predsednik Tramp je najavio sporazum u kojem vlada SAD u ovom slučaju Pentagon dobija direktan udeo u ključnim venecuelskim naftnim poljima. Predsednik je na mreži Truth Social izjavio da ova istorijska transakcija više nego duplira američke rezerve nafte, značajno povećava naše snabdevanje naftom i znatno će sniziti cene benzina za sve Amerikance dugo u budućnosti.

Stvarni aranžman je neobičan. Pentagon dobija 35% udela u kompaniji pod nazivom North American Blue Energy Partners, kojom upravlja bliski saradnik sadašnje predsednice Venecuele Delsi Rodrigez.

Ali nemojte se kladiti na budući talas iz Venecuele, sigurno ne tako brzo kao što predsednik Tramp očekuje. Razlog je taj što ne postoji emocionalnija, zapaljivija politička mešavina od nacionalizma i nafte.

Primeri iz prošlosti

Meksiko je, na primer, nacionalizovao 17 stranih naftnih kompanija koje su poslovale u njihovoj zemlji još 1938. godine. Meksikanci su osvajanje smatrali proglašenjem nezavisnosti. Datum nacionalizacije, 18. mart, je državni praznik. Sa sličnim nacionalističkim žarom, druge zemlje su pratile primer Meksika.

U 1953. prokomunistička vlada u Iranu nacionalizovala je naftnu industriju zemlje kojom su upravljali Britanci. Događaj je izazvao državni udar, a otisci prstiju CIA i njenog britanskog ekvivalenta bili su svuda. Vratio je svrgnutog šaha Mohameda Rezu Pahlavija na Paunov presto. Islamski teroristi koji su svrgnuli šaha 1979. godine iskoristili su ovaj naftni incident kao jedno od svojih opravdanja za preuzimanje vlasti.

Ovde imamo vladu Venecuele koja sklapa dogovor sa navodno nezavisnom kompanijom gde je udeo SAD manji od 50%. Ali, politička realnost je da ga političke snage u Venecueli i drugde smatraju američkim preuzimanjem, posebno zato što će Pentagon imati udeo u ovom entitetu.

Pogrešni potezi administracije mogu uticati na sporazum

Sadašnja neizabrana predsednica Rodrigez vodi nepopularnu vladu koja se smatra nelegitimnom. Prethodni diktator, Nikolas Maduro, pristao je da održi izbore 2024. kako bi izbegao američke sankcije. Isključio je popularnu opozicionu kandidatkinju Mariju Korinu Mačado iz trke, ali ona je podržala „surogat“ kandidata koji je uverljivo pobedio.

Ali Maduro, kontrolišući vojsku i policiju, prebrojao je glasove i otvoreno se proglasio pobednikom. Mačado, vodeća venecuelanska zagovornica demokratije, morala je da se skriva ​​kako je Maduro ne bi uhapsio i ubio. Dodeljena joj je Nobelova nagrada za mir. Nakon što je predsednik Tramp dogovorio dramatično hapšenje Madura, koji je bio glavni narkobos, svi su pretpostavili da će se Mačado vratiti kada se održe pošteni izbori, što se očekivalo da bude brzo. Umesto toga, Trampova administracija se bavila diskreditovanom Rodrígez, koja je bila Madurov poslušni sluga.

Kako će spor tempo povratka Venecuele demokratiji uticati na sporazum, a posebno na ponašanje velikih naftnih kompanija u pogledu investicija u venecuelansku naftnu industriju pogledajte u kompletnom Forbes videu.