Predsednik Fiskalnog saveta za Forbes Magazin: Očekuje nas daleko sporiji rast u 2026
Čelik, cement, aluminijum, đubrivo, električna energija koje Srbija izvozi na tržište Evropske unije, od 1. januara sledeće godine podležu ugljeničnoj taksi nazvanoj CBAM. Preciznije, svi ti proizvodi postaće skuplji za evropske uvoznike. Ceh će platiti srpski izvoznici među kojima lavovski deo Elektroprivreda Srbije. Zašto nas je iznenadila dugo najavljivana ekološka agenda, kakva su moguća rešenja i kakvi efekti ugljenične takse. Sve to analizirao je Fiskalni savet. Šta piše u analizi za Forbes Magazin pojasnio je Blagoje Paunović, predsednik ovog tela, koji je analizirao i potencijalni ekonomski rast u 2026.
„Kada se izvozi na tržište Evropske unije, uvoznik u EU plaća tu nadoknadu. Dakle, on je dužan da prijavi količine ugljenika koje su sadržane u proizvodima koje je uvezao da bi po isteku jedne fiskalne odnosno kalendarske godine morao sve to da pokrije određenim brojem sertifikata. Faktički, to ne plaćaju naši izvoznici već uvoznici u Evropsku uniju. Ali to ne znači da time neće biti pogođeni naši proizvodi budući da postaju nekonkurentni na evropskom tržištu“, navodi Paunović.
EPS bi mogao da izgubi 10% prihoda
Prema njegovim rečima, po EPS ova taksa znači gubitak konkurentnosti.
„Vrlo je moguće da će EPS ili morati da značajno smanji količine električne energije, možda čak i da izgubi tržište, ili će izvoziti samo onda kada je cena ekstremno visoka na evropskom tržištu, a to su vrlo retke situacije. To će se ozbiljno odraziti na profitabilnost EPS-a. Skoro da će izgubiti 10% prihoda koji ostvaruje po osnovu izvoza električne energije“, objašnjava Paunović.
Predsednik Fiskalnog saveta ocenjuje da je Srbija mogla da se pripremi za uvođenje ugljenične takse. Ta mogućnost je postojala i ona je više puta propuštena.
„Ako bismo se vratili u istoriju, onda bismo možda mogli da krenemo od Pariskog sporazuma gde se Srbija obavezala da će smanjivati emisiju gasova sa efektom staklene bašte i to za 33,3% do 2030. u odnosu na stanje iz 1990. U međuvremenu je jako malo postigla i sada plaćamo cenu. Nesprovođenje takve politike dolazi na naplatu. Srbija je uspela da smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte od 2010. do 2023. i to za samo 3,4%. Da bi postigla deklarisani cilj od 33,3% to bi značilo da u narednih pet godina mora da smanji za 10% što je jako, jako ambiciozan zadatak. Skoro neostvariv, jer u dva puta kraćem vremenskom periodu treba smanjiti emisiju čak tri puta“, naglašava Paunović.
Novi porez neće doneti dovoljno novca
On ističe da se u Fiskalnom savetu nadaju da postoji rešenje da se efekat ublaži. Podseća da je vlada stavila na javnu raspravu dva zakona sa ciljem uvođenja karbonskih taksi sa idejom da taj novac ostane u našem budžetu umesto da odlazi u Evropsku uniju. I da se iskoristi za dekarbonizaciju.
Ukazuje i da taj novac neće biti dovoljan. Fiskalni savet procenjuje da bi do 2030. prikupljeni iznos mogao da dostigne do 1,5 milijarde. A sredstva potrebna za klimatsku tranziciju su oko 30 milijardi evra.
„Ono što mi predlažemo, a smatramo da bi bilo u interesu i EU i naše zemlje, jeste da naša Vlada hitno pokrene pregovore kako bi izborila bolji tretman za EPS. On bi mogao da bude oslobođen bilo kakvih obaveza do 2030. a da nakon toga umesto da počne puna primena ETS sistema, što bi EPS inače koštalo fantastičnih tri milijarde evra godišnje, dobije neku vrstu povoljnijeg statusa. Slično kao što su i druge zemlje imale u prethodnom periodu. To znači da dobije 80-90% besplatnih emisija i njihovo postepeno smanjivanje. Očekujemo da bi u tom periodu mogao da dobije i povoljnija sredstva za finansiranje modernizacije sopstvene proizvodnje“, smatra Paunović.
Veća potrošnja, slabiji prihodi
Paunović ukazuje i da postoji puno nepoznanica kada je reč o planiranju budžeta za narednu godinu.
„Može se očekivati daleko sporiji privredni rast u 2026. Moraju se uzeti u obzir sve obaveze preuzete u ovoj godini. One su ili sasvim malo pogodile budžet u ovoj godini, kao što je povećanje plata prosvetnim radnicima, ali i povećanje penzija koje će biti od januara i povećanje zarada za 8%. Mislim da se prilikom planiranja budžeta mora uzeti u obzir i nešto slabije izvršenje budžeta kod kapitalnih investicija u ovoj godini. Dakle, može se očekivati ubrzanje izvršenja budžeta u ovoj oblasti odnosno povećanje kapitalnih ulaganja. Biće, čini mi se, puno promena na strani rashoda dok se na strani prihoda može očekivati nešto sporija dinamika rasta. A sve to je neophodno uklopiti u zadati fiskalni deficit od 3%“, zaključuje Paunović.
Intervju s predsednikom Fiskalnog saveta i druge priče u novoj emisiji Forbes Magazina pogledajte u nastavku: